Recenzija

Reč pedagoga:

Slikovnica „Lepo spavaj, Mali Medo“ namenjena je deci predškolskog uzrasta i njihovim roditeljima. Ova knjiga divnih, blagih ilustracija na nežan način podseća nas na dečju potrebu za samostalnošću, i otuda je ova priča o odrastanju potrebnija roditeljima nego deci. Iako su deca najčešće zrelija nego što to roditelji misle (iz prevelike želje da ih zaštite), ovu dečju potrebu roditelji uglavnom negiraju, ignorišu, zanemaruju. Čak i ukoliko u ovakvim trenucima prepoznate normalnu, uobičajenu i zdravu fazu odrastanja – ovo odvajanje će vam biti bolno i teško, a možete se osetiti zaboravljeno, bespomoćno, i veoma zabrinuto.

Međutim, da osamostaljivanje i odvajanje nije lako ni „malima“ ni „velikima“, pokazuje i slučaj Malog Mede. „Ja sam veliki medved u sopstvenoj pećini“, kaže on sebi kada se prvi put osamio od Velikog Mede, želeći time sam sebe da uveri kako je velik i odrastao. Ali, kako mu i dalje nedostaje njegov Veliki Meda, pod izgovorom da se brine i da ne želi da Veliki bude usamljen, vraća se u svoju staru medveđu pećinu kako bi ponovo bili zajedno. Sa druge strane, i Veliki Meda je dovoljno mudar da mu ovo ponovno vraćanje „ne nabija na nos“, da mu se ne ruga, ne komentariše i ne podsmehuje se. Razmislite o ovoj poruci. Idealno bi bilo da i vi pokušate da pustite svoje dete u otkrivanje novog sveta, ali i da ga zagrlite bez gunđanja i pridikovanja kada poželi da vam se vrati, baš kao što je to učinio Veliki Meda. Time ste detetu pokazali da poštujete njegove želje, ali da ste i dalje prisutni kao podrška i da je na to mesto sigurnosti ono uvek dobrodošlo.

Navikli smo da u dečjim knjigama srećemo mamu i dete, mnogo ređe se kao glavni junaci pojavljuju tata i dete. Međutim, u „Lepo spavaj, Mali Medo“ nije sasvim jasno da li je Veliki Meda tata, mama, baka... On jeste neko najbliži Malom Medi, a kako žive zajedno, pretpostavljamo da je to jedan od roditelja. On ima kecelju, briše prašinu, pije iz šolje sa cvetićima... odnosno, lako možemo pomisliti da je u pitanju mama meda. Ipak, postoji mogućnost da je, zahvaljući načinu reagovanja i više neverbalnom nego verbalnom govoru, smirenosti i kontrolisanim emocijama… (dakle, sve ono što bismo očekivali od tate), Veliki Meda, u stvari, tata. U tom slučaju, dobili smo potvrdu da i tate mogu sa detetom uspostaviti toplu i nežnu porodičnu atmosferu. Ali, zašto čitaocima nije jasno rečeno i pokazano da li je Veliki Meda mama ili tata? Zato, što to nije ni važno. Nema potrebe čak ni za preciznijim imenima, sasvim je dovoljno da su Mali Meda i Veliki Meda, jer predstavljaju svakog malog i svakog velikog. Na osnovu ovog jednog događaja iz njihovog zajedničkog odrastanja, sa izvesnošću možemo tvrditi da je Veliki Meda „pravi“, dobar i požrtvovan roditelj, ili neka druga važna odrasla osoba, i da će uvek imati o čemu da pričaju i šta da podele. Uostalom, kada dete ima jednog odraslog ko o njemu brine na pravi način, to je sasvim dovoljno za srećno detinjstvo.

Zato, ako ne znate da li je Veliki Meda – mama ili tata, pitajte dete. Vama će biti lakše da se identifikujete sa Velikim ako Vaše dete pomisli da je Veliki istog pola kao i Vi. U tom slučaju – bravo za Vas. To je znak da ste na pravom putu uspešnog roditeljstva, jer, bez obzira da li je Veliki Meda mama ili tata – on je, u stvari, baš onakav roditelj kakvo bi svako dete poželelo.  

 Jelena Holcer