Recenzija

Reč pedagoga:

Današnja deca su drugačija nego deca pre nekoliko decenija. Grlatija su, bučnija, traže drugačiju vrstu pažnje. Više nego ikada umeju da se izbore za svoje mišljenje. Naviknuta su (nažalost) na sadržaje brze i kratke forme sa jasnom porukom, umesto one koju bi morala da odgonetnu sama. To je samo jedan od razloga zašto roditelji svojoj deci sve ređe čitaju bajke. U ovom ludom i suludo brzom svetu, one su postale spore, zastarele, i neprimerene našoj deci.
Knjige za decu Matildin veštičji napitak i Matildin veštičji ples jesu savremene bajke. One imaju elemente i onih bajki kakve mi pamtimo, ali u potpunosti odgovaraju savremenim klincima.

Matilda je veštica modernog doba. Istovremeno, ona je vaša komšinica. Od onih debeljuca što se uvek smeškaju i kucaju na vrata nudeći vam tek spremljene kolače za vaše ukućane. Ima svoj privatni bizinis, restoran, uživa u slatkišima, što donekle objašnjava njen izgled jer je ona: „strašno, jezivo... ma užasno ješna“...Velikih stopala, nakostrešene kose, nežne prirode (govori u stihu), zajedno sa svojim kućnim ljubimcima: mačkom, kameleonom i šišmišem (kako već i dolikuje pravoj veštici) živi upravo tamo gde su čarolije najpotrebnije, tj. među soliterima našeg grada.

Uprkos svojim čarolijama i receptima za napitke koje čuva u kompjuteru (a gde bi drugde?), ona ume da pogreši, a, što je najlepše, ume i da prizna svoju grešku i da je ispravi. Tako, kada se na vratima njenog tek otvorenog restorana pojavi dečak visok svega tri jabuke, sa velikom željom da poraste, a ona slučajno pogreši u spravljanju napitka – i dečak i mi, čitaoci, dobili smo vrednu pouku. Naime, dečak ubeđen da mu samo veštičje čini mogu pomoći, tačno zna zašto želi da poraste: „Kada bih bio veliki, ne bih imao manu, niko se meni ne bi obraćao kao mališanu“.

Da li ste ikada pomislili da zato što se obraćate svojoj deci upravo kao mališanima (što oni i jesu), oni mogu o sebi misliti kao o malima? Nedovoljno vrednima? Nedovoljno važnima? Međutim, posle Matildinog pogrešnog napitka i prave pustolovine u otklanjanju posledica (kreveljenja), dečak će shvatiti da biti nizak rastom ima i svojih prednosti. I za vašu decu je važno da imaju svest o tome da sve ono što možda doživljavaju kao svoj nedostatak (veliki nos, klempave uši, obaveza nošenja naočara ili zubne proteze...), dakle, sve ono čime se baš i ne ponose, i što stvara određene komplekse – da upravo te njihove osobine mogu biti način da se prožive mnoge avanture. Prihvatanje sebe je za svako dete od ogromne važnosti jer je to osnova samopouzdanja na kome će se kasnije nadograditi stavovi, vrednosti, poimanje sopstvenog okruženja. Razgovorom o onome što ih tišti, podrškom i čitanjem ove knjige, pomozite im da razumeju da su baš takvi (niski, visoki, bucmasti, klempavi....) vama najlepši i najpametniji.

Kao i mali dečak koji se predomislio i odlučio da ostane na svojoj visini od „tek tri jabuke“, i vaša deca, uz Matildine ili vaše čarolije, mogu shvatiti prednosti toga što su upravo takvi kakvi su.

Znam mnogo, mnogo... dece kojima su ovakve veštice i ovakva podrška u prihvatanju svojih nedostatka neophodne. Zato, ovih dana pažljivije nego inače zagledam u svoj komšiluk. Sve se nadam, tu negde, među debeljucama dobrodušnog osmeha primetiću i Matildu, tek izašlu iz bajki modernog doba. Mnogo bih želela da je upoznam. A vi?

Jelena Holcer