Recenzija

Reč pedagoga:

Postoji izreka „lepota je u oku posmatrača“. Deka iz slikovnice „Deka i ja“ to veoma dobro zna. On je pronašao lepotu u svom okruženju i način da tu lepotu podeli. Osim toga, ova knjiga je po mnogo čemu drugačija i neočekivana. Ona ima mnogo nivoa, a koliko ćete lepote u njoj pronaći, zavisi od vas, vašeg oka i vaše mašte. Na primer:

• Spoj teksta i ilustracije. Dečje slikovnice, grubo govoreći, mogu se podeliti u dve kategorije: one koje više pažnje poklanjaju tekstu i one čiji autori smatraju da su ilustracije važnije. Veoma su retke one kod kojih su ova dva aspekta pomirena i u ravnoteži, tj. da se mogu pohvaliti i dobrim tekstom i odličnom ilustracijom. Još ređe su one gde su i tekst i ilustracija netipični, novi, drugačiji. Konačno, kada i tekst i ilustracije potpisuje isti autor (kao što je to slučaj sa knjigom „Deka i ja“ i autorom Sajmonom Džejmsom), to ne samo da je znak višestrukog autorovog talenta već je i mogućnost boljeg sagledavanja i razumevanja za samog čitaoca.
• Prividna jednostavnost. Iako ilustracije i tekst pripadaju različitim segmentima, bez obzira što su delo jednog autora, lako ćete primetiti zajedničku karakteristiku i crteža i priče, odnosno: jednostavnost i svedenost. Na ilustracijama preovlađuju smeđe boje, pomalo zastareo crtež, bez suvišnih  detalja. Povremeno se čini da je ilustracija izostala pa vas sa čitave velike strane gleda tek mali crtež devojčice. Slično je i sa tekstom koji je jednostavan, sveden u mali broj reči. U toj nedorečenosti i prividnoj nedovršenosti, u tom praznom prostoru belog papira krije se velika lepota ove knjige. Samo od vas zavisi šta ćete sve pronaći i kako je čitati detetu. I, kao što su nekada dečje knjige omogućavale razmahivanje mašte, zamišljanje i sanjarenje – a onda se pojavila TV i naučila našu decu da zahtevaju i primaju sadržaje bez imalo ličnog truda, jer im je sve već ponuđeno brzo, površno i gotovo – ova slikovnica traži da mislimo, da tumačimo, da se aktivno uključimo. Knjiga „Deka i ja“ ne dozvoljava da je, prosto, pročitate detetu pred spavanje, zatvorite i zaboravite. Ne iskoristiti bogatstvo koje ona pruža velika je šteta, i dobar pokazatelj da nemate sluha.
• Dvosmerna komunikacija. Naslov originala je „Birdwatchers“ (Posmatrači ptica), ali već na naslovnoj strani videćete deku i unuku koji se šetaju kroz šumu i razgovaraju. Umesto da oni posmatraju ptice, šumske ptice posmatraju njih! Uostalom, deka i sam kaže, da često ne crta i ne gleda samo on ptice, već i one njega. Interakcija na kojoj on insistira pojačava kod čitaoca utisak da on nema ambiciju naučnog posmatranja ptica, već čistog uživanja. I svoju unuku Džes ne želi da uputi u posmatranje ptica zbog neke edukativne note, već da bi sa njom podelio ono u čemu je on sam našao zadovoljstvo. Tako nas Džesin deka uči dvosmernoj komunikaciji (između njega i ptica, kao i između njega i njegove unuke).
• Specifičan odnos. Zahvaljujući podeli zajedničkih iskustava i zadovoljstava, odnos između Džes i deke je iskren, spontan, pun ljubavi. Deka ne nameće svoj hobi, jer zna da je svako insistiranje put ka stvaranju otpora, ali o svojoj ljubavi priča sa zaraznom strašću i oduševljenjem (i pomalo preterivanja) tako da je, samo pitanje vremena kada će i Džes poželeti da mu se pridruži u posmatranju ptica. Konačno, kada je Džes od deke naučila da uživa u igri pronalaženja lepote u svakodnevnom, ispunila je i njegovu veliku želju. To je lekcija koju je želeo da Džes razume. Tek tada, oni se, dok šetaju šumom, na samom kraju knjige, prvi put uhvate za ruke. Tog trenutka njihov odnos postaje tajnovit (niko neće razumeti njihove razgovore), ličan (ni sa kim drugim ne mogu voditi ovakve razgovore, praviti ovakve šale i imati ovakva iskustva), i – nezaboravan. 
• Poziv na život. Upravo zbog ovakvog deke, i ovakvog suptilnog odnosa između njega i unuke, ova slikovnica ne dopušta učmalost, inertnost, prepuštanje, odustajanje, pasivnost, čekanje… Ona je otvoren poziv za akciju, za dinamiku, za posvećivanje svojim zadovoljstvima, i za podelu svojih pozitivnih iskustava sa onima koje najviše volimo.
• Knjiga namenjena dekama i bakama. Deka iz ove knjige uopšte ne liči na one koje vi poznajete, niti na one koje zamišljate. On ne provodi vreme uz TV vesti i novine. Naprotiv. Uprkos godinama, zadržao je detinju radost, radoznalost i optimizam. Njega nećete čuti kako jadikuje nad svojim zdravljem ili dnevnom politikom. Njegov lični primer uživanja u životu je odlična lekcija za Džes: možeš biti stara kao ja, ali to i dalje ne znači odustajanje od životnih zadovoljstava, malih stvari, onoga što voliš. Upravo zato, ova knjiga namenjena je bakama i dekama, kako bi se zapitali koliko je kvalitetan odnos koji imaju sa svojim unucima. Takođe, kakvu poruku način njihovog života upućuje njihovim unucima. Mogu li vreme koje žive poboljšati, sebe radi, ali i unuka radi, tj. na obostrano zadovoljstvo? Uostalom, kada dete vidi svoje bake i deke, kako samo sede, žale se i „životare“, ono nema drugog izbora osim da zaključi da je starost grozna. I, naravno, ne želi da bude u kontaktu sa onima koji samo tužno sede i ćute.
• Knjiga namenjena roditeljima. Slikovnica „Deka i ja“ obraća se roditeljima, kako bi ih podsetila da bake i deke nisu samo jeftin bebi servis. I nije važno da li umeju da pričaju priče i da na tome grade celokupan odnos sa unucima. Naše predrasude i očekivanja kakvi oni treba da budu mogu biti velike prepreke za daleko kvalitetnije i bolje odnose između njih i dece. Dovoljno je da imaju hobi ili neku ličnu, malu strast i da im dozvolite da u to uključe i vaše dete. Time će ne samo neizmerno obogatiti život svojih unuka već će njihova tajna veza i svet, u koji vi, kao odrasli, ozbiljni i strogi nemate uvid, postati nešto najlepše što se vašem detetu može dogoditi.
• Knjiga namenjena deci. Ova knjiga će pomoći deci da otkriju da svoje bake i deke ne moraju da posmatraju kao stare ljude, odustale od životnih radosti, lišene mašte i uzbuđenja. Poštovanje njihovih godina, na čemu obično insistiraju roditelji, nije isključeno ako vreme provode u zajedničkoj igri ili šalama. Uostalom, devojčica Džes nikada ne bi otkrila magičan svet ptica da joj vrata tog sveta nije otvorio deka. A da on nije bio pomalo detinjast, nikada ne bi shvatio njenu šalu da joj se od svih ptica u šumi najviše sviđaju pingvini!

Postoji verovanje da stariji ljudi ponekad podetinje. Ako je to slučaj i sa dekama i bakama vašeg deteta – ono ima ludu sreću odrastajući u njihovoj blizini. Odustanite od kukanja zbog manjka vremena, viška obaveza, preteranih stresova i problema. Uostalom, ako je  zaista istina da je „lepota u oku posmatrača“ pomislite koliko bi lepote, u vašem životu otkrio Džesin deka.

Jelena Holcer