Recenzija

Reč pedagoga:

„Čista je sreća kad ti se ukaže prilika da putem koračaš držeći nečiju ruku.“

Na Planeti srca emocije su uvek dobrodošle, a lepota i razumevanje značaja ljubavi se podrazumeva. Ako živite na ovoj planeti, onda Vam je voleti i lako i lepo. Onda znate da: „Prava ljubav ne zahteva krupne reči“. Ili: „Kad nekom oprostimo – pustili smo zrak sunca između najcrnjih oblaka“. Oups je živeo na ovoj planeti i zato mu je bilo jednostavno da svoju zaljubljenost podeli sa mamom, dekom... Oni su ga ne samo razumeli već i sami bili srećni zbog lepote koja mu se dogodila.

Sada, zastanite za trenutak. Razmislite: da li će svoju zaljubljenost vaše dete rado podeliti sa vama? Ako ne – šta mislite, zašto ne? Da li, možda, vaše dete već ima u svom iskustvu zaključak da vi niste odgovarajući sagovornik i da je za mnoge teme bolje potražiti nekog drugog? Pomislite, kada bi vam dete reklo da je zaljubljeno kako biste reagovali? Ko je ona (on)? Koliko ona (on) ima godina? Odakle se poznajete? Ko su joj (njemu) roditelji? Jasno, sve su ovo uobičajena roditeljska pitanja, ali, u pokušaju da zaštitite svoje dete od mogućih povreda i razočaranja prve ljubavi, zaboravili ste ono osnovno: da prihvatite i razumete njegovu sreću što je uopšte zaljubljeno.

Zato je „Oups: Ključ ljubavi” edukativna knjiga, pre svega, za roditelje. Ona podučava da se sa decom najpre radujete, a tek potom ih uputite u tajne očuvanja ljubavi. Ili,  kako Oups kaže: „Ljubav treba gajiti i negovati, svakog dana da bi mogla  da raste”.

Takođe, pokušajte da svoje dete posmatrate kao dovoljno odraslo i zrelo da mu i sami poverite neko svoje iskustvo. Neka se uči na vašim greškama, iz vaših odluka, vaših izbora. Kada Oupsov deka, držeći sliku voljene osobe, izgovora: „Da, mnogo sam je voleo, ali nisam toga uvek bio svestan kao sada. Često bih propustio da joj kažem koliko mi znači. Možda se nisam dovoljno potrudio da oseti moju ljubav”, Oups stiče važnu lekciju o značaju sadašnjeg trenutka. Istovremeno, i svi čitaoci ove knjige odjednom bivaju obasjani nekom unutrašnjom setom, jer svako od nas ima po neko slično iskustvo, sa prijateljima, ljubavima, roditeljima…

 Na kraju knjige sačekaće vas koverta sa malim porukama. One nisu samo putokaz da ove ili neke slične poruke – čestitke možete poslati dragim osobama, već i podsećanje da „Do naših srca najpre dopiru male, nežne stvari”. (Oups)

Oups i njegova devojka Oupsina kroz celu knjigu traže ključ ljubavi, ali na pogrešnim mestima. Na kraju će se setiti da je lepota upravo u zajedničkoj potrazi, u samom pojmu „zajedno” i mogućnosti da sebe otkriju u nekom drugom. Konačno, oni će shvatiti da se ključ ljubavi sve vreme nalazio... „Gde?” – pitate vi. Ova knjiga svakako zaslužuje vašu pažnju, i zato odgovor neću da vam kažem. Pročitajte sami.

Jelena Holcer