Recenzija

Reč pedagoga:

Sigurno je za recenzije knjiga važno da budu objektivne i da, u što većoj meri, izostane svaki lični utisak njihovog autora. Međutim, evo izuzetka koji potvrđuje ovo pravilo. Na naslovnoj korici knjige-slikovnice „Mili, Džek i razigrani mačak“, prikazno je dvoje dece i mačak kako plešu, i nebo. Na nebu su i mesec i zvezde, ali je samo nebo svetlo, ne asocira na noćno. Dugo sam mislila šta mi je u toj slici neba neobično. Kada sam pročitala knjigu, shvatila sam: zvezde su uvek sa nama, i danju. Ako umete da ih prepoznate i gledate na pravi način.

 „Mili, Džek i razigrani mačak“ jeste slikovnica, namenjena istovremeno i deci i odraslima. Teško je odrediti uzrast kome bi se najviše dopala, jer pripada onim retkim, dragocenim knjigama koje svojom čarolijom deluju na sve. I kao što se za „Malog princa“ teško moće reći da je isključivo dečja knjiga, tako ćete i u ovoj slikovnici-bajci-knjizi otkriti prilikom svakog čitanja neku novu boju, nešto što će pred vama iskrsnuti prvi put.

Mili je devojčica, ali i mnoge odrasle osobe mogu se prepoznati u njoj. Hrabra je, maštovita i slobodna. Ona lako nalazi lepotu u odbačenim, zaboravljenim, zarđalim predmetima. Uživa da baš njima udahne nov život praveći od njih neke još zamršenije, neobičnije, šarenije... Međutuim, i njoj se dogodilo ono što i nama. U njenom okruženju odraslih nije bilo nikoga ko bi je razumeo i podržao. Tako se ono najlepše i najkreativnije u njoj polako gasilo. Postajala je sve više nalik onima koje nikada nije razumela i utapala se u sivom, nezanimljivom, namrštenom svetu... Da li vam ovaj opis zvuči poznato? Jasno, svako od nas je bio nekada kao ona, ili barem dobro poznavao nekog sličnog.

A onda, nenadano, kada je priča o Mili već počinjala da liči na one sa tužnim krajem, u njen život su uplesali Džek i razigrani mačak. Za nju, oni su predstavljali most između nje i neke još manje, još maštovitije i razigranije devojčice koja je u njoj zaspala. Bili su podsećanje ne samo da ne zaboravi ko je već da je upravo u njenoj različitosti njena najveća vrednost. Da smo, u pravom trenutku naših života i mi pronašli svog Džeka i razigranog mačka, danas bismo i mi bili veseliji, sigurniji, zdraviji ljudi.

Osloboditi dete u sebi, dopustiti sebi igru, razmahati se maštom – nije lako, ako u svom životu nemate nekoga poput razigranih svirača. Uz Džeka i mačka, ono divno što je Mili oduvek posedovala ponovo se probudilo i u punom sjaju obasjalo ne samo njeno mesto već i sve čitaoce ove predivne knjige. Deci će ova slikovnica ukazati na mogućnost izbora, lepotu slobode, podsetiti ih da ne moraju da se stide što su drugačiji, a u odraslima probuditi ono „nešto“ što su nekada imali, ono nešto mekano, nežno i šareno što se ugasilo pod pritiskom sive i bezlične okoline.

Kada svom detetu budete čitali ovu knjigu, zagrljeni u omiljenoj fotelji, iskoristite priliku da porazgovarate o vašim unutrašnjim ograničenjima. Pitajte ga da li ponekad poželi da učini nešto šašavo, a onda se zaustavi, prećuti svoju želju, odustane. Postavite ovo pitanje i sebi. Zatim, zajedno, razmislite možete li barem povremeno odlučivati drugačije i dopustiti i svom detetu, i detetu u sebi da ponovo zamahnu krilima punom snagom svoje mašte. Možete li bar ponekad ponovo probuditi ono majušno, tanano, osetljivo i maštovito biće u sebi... Ono divno dete koje i od „ničega“ ume da napravi „nešto“, dete koje je svoje, slobodno, maštovito i sigurno u sebe.

Lično, imam čitav spisak svojih „odraslih“ kojima želim da poklonim ovu knjigu ne bi li i u njima ona probudila ono nešto detinjasto, maštovito, lepršavo… Ako to učinite i vi, naše okruženje biće manje sivo, mračno i teško. Baš kao što pred kraj knjige Stiven Majkl King kaže: „I, posle toga, ništa nije bilo kao ranije“... sve se nadam da će se ista magija dogoditi i nama! Odnosno, svi smo mi pomalo Mili, ali takođe, svako od nas može postati i Džek ili razigrani mačak za neke druge, drage, prerano odrasle.

Jelena Holcer